Према подацима из Сервиса јавног здравља, од 1.1.2024. закључно са 31.1.2024. године, на територији Републике Србије од стране здравствeних радника пријављена су укупно 253 потврђена случаја пертусиса код којих је дијагноза постављена од почетка 2024. године. У наведеном периоду пријављен је један смртни исход узрокован пертусисом код невакцинисаног детета млађег од три месеца. Највећи број случајева пертусиса регистрован је у узрасним група деце од 10 до 14 година, као и код особа старијих од 20 година, док је највећа узрасно-специфична стопа инциденције забележена у узрасној групи одојчади млађе од 12 месеци. Што се тиче територијалне дистрибуције, највећи број случајева пертусиса у односу на место пребивалишта пријављен је са територије Града Београда и Јужнобачког округа, док су највише стопе инциденције биле на територији Јужнобанатског и Јужнобачког округа.

Према подацима из Сервиса јавног здравља, од 1.1.2023. закључно са 31.12.2023.  године, на територији Републике Србије од стране здравствeних радника пријављенa су укупно 1342 потврђена случаја пертусиса код којих је дијагноза  постављена током 2023. године. У наведеном периоду од почетка сезоне респираторних инфекција пријављена су три смртна исхода код невакцинисане деце млађе од три месеца код којих је потврђен пертусис. Највећи број пријављених случајева пертусиса дијагностикован је током децембра и новембра месеца 2023. Највећи број случајева регистрован је у узрасним група деце од 10 до 14 година, односно 15 до 19 година, код којих је од последње дозе вакцине са целоћелијском компонентом против пертусиса (DTP), у складу са тада актуелним Календаром обавезне имунизације, прошло више од 10 година. Највећа узрасно-специфична стопа инциденције забележена је у узрасним групама деце од 10 до 14 година, односно код одојчади млађе од 12 месеци. Што се тиче територијалне дистрибуције, највећи број случајева пертусиса у односу на место пребивалишта пријављен је са територије Јужнобачког округа, Града Београда и Јужнобанатског округа где су забележене и највише стопе инциденције. На територији Зајечарског и Топличког округа није било пријављених случајева пертусиса током 2023. године.

Најзначајнији начин превенције пертусиса је комплетна имунизација. Вакцине против великог кашља се обично дају у комбинацији са вакцинама против дифтерије и тетануса (често у комбинацији и са вакцинама против дечије парализе, обољења изазваних Haemophilusom influenzae,  хепатитиса Б). Примарна имунизација са три дозе вакцине која садржи пертусис компоненту се спроводи у првој години живота, од другог до шестог месеца са дефинисаним размацима. Прва ревакцинација се спроводи једном дозом вакцине током друге године живота, а друга пред полазак у школу.

Вакцинација планиране популације комбинованом петовалентном вакцином спроведена је у Републици Србији у 2022. години са обухватом од 91,9%. Прва ревакцинација против дифтерије, тетануса, великог кашља  и дечије парализе комбинованом петовалентном вакцином (DTaP-IPV-Hib) у другој години живота спроведена је у Републици Србији са обухватом од 80,6%. Oд 1. јануара 2022. године друга ревакцинација против дифтерије, тетануса, великог кашља и дечије парализе пре уписа у први разред основне школе спроводи се комбинованом четворовалентном вакцином (DTaP-IPV). Постигнути обухват другом ревакцинацијом наведеном вакцином у 2022. години на националном нивоу износио је 91,3%.

Подсећамо да је правовремена имунизација вакцином која садржи компоненту против пертусиса, укључујући примарну вакцинацију са три дозе вакцине (у периоду од навршених два до шест месеци живота), али и ревакцинацију наведеном вакцином у другој години, односно пре уписа у први разред основне школе, уз постизање циљног обухвата од 95% планиране популације најефективнија мера индивидуалне, али и колективне заштите деце која због узраста или постојања трајних контраиндикација не могу бити вакцинисана.

Лабораторијска потврда дијагнозе пертусиса спроводи се у Центру за микробиологију Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, као и у Институту за јавно здравље Војводине. У Институту за јавно здравље Србије уз упут лекара може се спровести узимање узорака (брис назофаринкса и/или крв) и лабораторијско испитивање у циљу потврде дијагнозе пертусиса сваког радног дана од 7.00 до 12.00 часова. За пацијенте са пребивалиштем ван Београда упут мора бити оверен од стране надлежне филијале РФЗО. Брис или крв се може узети и на сопствени захтев (наплаћује се).