Институт за јавно здравље Србије

Последњих неколико деценија региструје се велико повећање броја путника у међународном саобраћају. Према проценама Светске туристичке организације тај број је 1990. године износио 425 милиона, 2008. године 922 милиона а очекује се да ће 2010. године број путника прећи милијарду.

Маларија је обољење узроковано паразитима из рода Plasmodium. Четири врсте маларије могу по симптоматологији да буду толико сличне да није могуће извршити диференцијацију узрочника без лабораторијског испитивања. Поред тога, облици фебрилности у првих неколико дана инфекције слични су раним фазама многих обољења различите етиологије. Најозбиљнија, фалципарум маларија може да се јави у различитим клиничким облицима праћеним фебрилношћу, грозницом, знојењем, кашљем, проливом, респираторним дистресом и главобољом. Симптоми могу да прогредирају у жутицу, поремећаје коагулације, шок, инсуфицијенцију бубрега и јетре, акутну енцефалопатију, едем плућа, мозга, кому и смрт.

Антималаричну профилаксу треба отпочети пре одласка, узимати све време боравка у маларичном подручју и наставити одређено време по повратку из маларичног подручја. Лица која болују и лече се од хроничних болести могу узимати антималарике само под строгим надзором лекара.

Жута грозница је акутно вирусно хеморагично обољење које се преноси убодом зараженог комарца из рода Aedes и Haemogogus. Инфекција вирусом жуте грознице може проузроковати тешку форму болести и смртни исход. Након периода инкубације који траје 3 до 6 дана јавља се повишена температура, бол у мишићима, главобоља, грозница, губитак апетита, мучнина и повраћање. Код 15% заражених може доћи до крварења из уста, носа и желудца, тешких оштећења јетре и бубрега, а у 20-50% ових случајева болест се завршава смртним исходом.

Хепатитис А је акутно запаљење јетре узроковано вирусом хепатитиса А (ХАВ), које најчешће протиче без компликација и последица. Ово је обољење из групе цревних инфекција које има различит клинички ток, од лаког, благог који траје 1-2 недеље до тешког онеспособљавајућег, који траје више месеци (што је врло ретко). Тежина болести се повећава са старошћу, али је по правиллу исход опоравак без секвела и ремисија.

Вирус хепатитиса Б (ХБВ) водећи је узрочник акутних запаљења јетре (hepatitisa), али и хроничних обољења јетре, укључујући цирозу. Он је, поред дувана, водећи доказани канцероген одговоран за скоро 80% свих примарних карцинома јетре.

Трбушни тифус је инфекција танког и дебелог црева чији су узрочници различити серотипови бактерије Sallmonela typhi.

Болест се преноси уносом воде и хране контаминиране фецесом заражене особе (било да има симптоме акутне инфекције, или се опоравља од болести, или је хронични носилац заразе без пратећих симптома).

Менингнокона болест је заразна болест чији је узрочник бактерија Neisseria meningitidis. Манифестује се најчешће као менингитис, а ређе као менингококна сепса. Период инкубације траје 2-10 дана (период од изложености узрочнику до појаве првих симптома). Болест карактерише нагли почетак са грозницом, високом температуром, јаком главобољом, укоченим вратом, осећајем мучнине, повраћањем, фотофобијом, често и промењеним психичким стањем.

Тетанус је тешко акутно обољење изазвано егзотоксином бактерије Clostridium tetani. Бактерије се у спољашњој средини налазе у облику отпорних спора које су убиквитарне и могу контаминирати сваку рану. Тетаногеним се сматрају ране контаминиране земљом и изметом животиња и човека, повреде главе, дубоке ране, опекотине, повреде са преломом, повреде праћене некрозом ткива, убодне, уједне, устрелне ране итд.

Колера је болест праћена проливом, изазвана инфекцијом цревног тракта бактеријом Vibrio cholere. Инфекцији су подложни и деца и одрасли.