Aрхива:
Шта је инфлуенца?
Инфлуенца односно грип је акутно вирусно обољење респираторног тракта (горњих и/или доњих респираторних путева), проузроковано инфлуенца вирусом, обично типом А или Б. Симптоми се јављају након 18–72 сата од инфекције. Обољење је праћено високом телесном температуром, главобољом, боловима у грлу, мишићима, зглобовима и кашљем. Кашаљ је често тежак и продужен, а остале манифестације болести се саме повлаче и до оздрављења долази после 2–7 дана.
Колико је озбиљно обољење?
Код већине људи изазива непријатан доживљај али може бити увод у теже обољење. Најчешће компликације које се могу јавити су бронхитис или секундарна бактеријска пнеумонија. Посебно је ризично за стара лица, хроничне болеснике и особе са слабим одбрамбеним системом.
Зашто поистовећујемо инфлуенцу са прехладом?
Многи људи не разликују инфлуенцу од прехладе. Међутим, инфлуенца је много озбиљније обољење. Симптоми прехладе су краћи и компликације, као што је пнеумонија, су веома ретке.
Који су симптоми прехладе?
Кијавица, водњикаве очи и иритација грла. Ови симптоми су само од стране горњих респираторних путева и не укључују повишену телесну температуру и болове у мишићима.
Да ли други вируси могу дати слична обољења?
Инфекције риновирусима, респираторним синцицијалним вирусом (РСВ), аденовирусима и параинфлуенца вирусима могу изазвати обољење слично као и инфлуенца вирус са сличним симптомима.
Како можемо превенирати инфлуенцу?
Најефикаснија мера превенције је вакцинација.
Које су основне мере превенције?
Опште мере превенције су држање одстојања од најмање један метар од других особа, хигијена дисајних путева (покривање носа и уста приликом кашљања и кијања папирнатом марамицом коју одмах након употребе треба бацити, а руке опрати текућом водом и сапуном), хигијена руку и проветравање просторија. Особама са благим обликом болести препоручити изолацију и негу код куће до опоравка, уз максимално ограничавање свих кућних и других контаката.
Колико дуго је особа инфективна/заразна?
Инфективан период код пацијената (одраслих) оболелих од инфлуенце је 3–5 дана од појаве симптома, а код деце до седам дана.
Како се лечи?
Као и код многих вирусних обољења, лечење треба почети што пре. Терапија је симптоматска, парацетамол за снижење телесне температуре, болова у мишићима и главобоље. Антивирална терапија се не препоручује без консултације са ординирајућим лекаром.
Грип је болест која се као блага или средње тешка лечи од стране изабраног лекара, по могућности у кућним условима.Тежа и тешка клиничка слика грипа лечи се у стационарним условима, на секундарном и терцијарном нивоу здравствене заштите, у зависности од тежине стања оболелог.
Ø Благу форму болести карактерише гребање у гуши, сув надражајни кашаљ, цурење из носа, кијавица, лако до умерено повишена температура, малаксалост, што је тешко разликује од других акутних респираторних инфекција.
Ø Средње тешку форму болести карактеришу следећи симптоми и знаци: темпертура преко 38оЦ, сув надражајни кашаљ, гушобоља, малаксалост, главобоља, кијавица, болови у мишићима и зглобовима, дијареја итд.
Напомена:
Свим оболелим лицима која се јаве здравственој служби треба дати:
a. информацију о знацима и симптомима који указују на погоршање болести или настанак компликација
b. информацију о могућим нежељеним дејствима ординираних лекова
c. упутство да се, уколико и поред примљене терапије не дође до побољшања, јаве телефоном изабраном лекару
d. упутство да се ОДМАХ јаве телефоном надлежном лекару уколико дође до погоршања здравственог стања
e. упутство да ОДМАХ пријави надлежном лекару сваку нежељену реакцију насталу као последица примене антивирусне терапије.
Оболели који имају тежу клиничку слику лече се у болничким условима
Лекар из примарне здравствене заштите шаље пацијента на секундарни ниво здравствне заштите (у болнице) уколико је присутно било које од наведених стања:
1. Респираторна угроженост
a. отежано дисање – не може да изговори реченицу без застајкивања
b. употребљава помоћну респираторну мускулатуру
и. одрасли - увлачење кључњачких јама
ии. деца – увлачење међуребарних простора
c. осећај недостатка ваздуха
2. Убрзано дисање мерено током пола минута
a. одрасли > 30 /мин.
b. деца старија од 1 год. > 40/ мин.
c. деца млађа од 1 год. > 50/мин.
3. Знаци тешке дехидратације или шока:
a. одрасли – систолни притисак < 90 ммХг, дијастолни < 60 ммХг,
b. деца – снижен еластицитет коже, упале очи, увучена фонтанела
4. Измењено стање свести:
a. конфузност и дубље измене свести
b. узнемиреност
c. грчеви са поремећајем свести
5. Брза прогресија болести
6. Поремећаји рада срца
7. Одржавање симптома и поред примљене терапије
21.10.2024.
Издвајамо...