ВРЕДНОВАЊЕ ВОДЕ

Вода има различито значење и вредновање за различите људе. Питање вредновања воде требало би да нас подстакне на размишљање шта нам она значи.  Узимамо ли је здраво за готово или смо свесни њене вредности и значаја за здрав живот и благостање наших породица и одржање здраве животне средине у којој живимо и радимо? У нашим домовима, школама, болницама и радним местима вода може да значи здравље, хигијену, достојанство и продуктивност. Са аспекта културе, религије и духовности, вода може да значи повезивање са стваралачким, са заједницом и са нама самима. У природи, вода може да значи мир, хармонију и чување.

Данас људи  широм света својим све већим активностима у пољопривреди, индустрији, рударству и енергетици прете да неповратно униште водне ресурсе на Земљи и тако доведу у питање опстанак човека и живог света. Ово потврђују забрињавајући подаци доступни у извештајима УН агенција које прикупљају и анализирају податке на глобалном нивоу.

Глобално гледано, коришћење вода се вишеструко (шест пута) повећало у протеклих 100 година и наставља убрзано да се повећава, стопом од 1% годишње, праћено растом популације, економским развојем и променом њеног начина коришћења. До 2030. године свет ће се суочити са 40% мање воде, наводи једна студија (2030 WRG, 2009). Стопа смањења количине подземних вода у свету се удвостручила између 1960. и 2000, износећи 280 km³ у 2000. години, проценила је Холандска агенција за процену животне средине (PBL – Netherlands Environmental Assessment Agency, 2014).

Широм света, преко 80% свих отпадних вода завршава у животној средини непречишћенo (WWAP, 2017). И даље се широм света у земљама у развоју, где се пречишћава мање од 5% отпадних вода, шире заразне болести које се преносе водом (WWAP, 2017). Органско оптерећење је најзаступљенија форма загађивања воде, углавном пореклом од пољопривредне делатности, али и све већи раст градова постаје и преузима улогу главног извора органске емисије у водне ресурсе.

Забележен је напредак током имплементације Миленијумских циљева до 2015. године, када је 181 земља достигла 75% покривености популације са најмање основним нивоом услуге водоснабдевања, тако да се проценат светске популације која користи основни ниво водоснабдевања попео са 81% на 89% између 2000. и 2015. године. Међутим, скоро сваки трећи човек или 29% глобалне популације не користи услугу водоснабдевања којом се управља на безбедан начин, осигуравајући тако у континуитету здравствену исправност воде за пиће. Један од троје људи (1,9 милијарди) који користе безбедно водоснабдевање живи у сеоској средини, чиме је наглашена неједнакост у приступу безбедној води у односу на географске карактеристике (WHO/UNICEF, 2017a). Међу земљама које имају покривеност безбедним водоснабдевањем мању од 95, само једна од пет земаља је на путу да до 2030. достигне универзалну покривеност безбедном водом за пиће (UN, 2018a).

Напредак је постигнут и у области санитације. До 2015. године, 154 земље су достигле покривеност од 75% за основни ниво санитације. Сваки трећи човек на планети нема приступ основним санитацијама, од којих 892 милиона практикује дефекацију на отвореном (WHO/UNICEF, 2017a). Међу земљама које имају покривеност безбедним водоснабдевањем мању од 95, само једна од десет земаља је на путу да до 2030. достигне универзалну покривеност основном санитацијом (UN, 2018a).

Резултати Глобалне процене и анализе водоснабдевања и санитације (GLAAS) коју спроводи УН-Воде (УН-water) из 2017. године сугеришу да је основна препрека у достизању веће покривенсти основним услугама водоснабдевања и санитације недостатак финансијских средстава у већини земаља. Иако су се одвајања у буџету за водоснабдевање, санитацију и хигијену повећала за просечно 4,9% на годшњем нивоу, преко 80% земаља учесница извештавају о недостатку финансијских ресурса.

У регионима Европе и Северне Америке 57 милиона људи и даље немају воду спроведену до својих домова, а 21 милион људи и даље нема приступ унапређеним изворима водоснабдевања. Када је у питању санитација, ситуација је још гора. Чак 36 милиона људи је без приступа основним санитарним условима.

Република Србија кроз рад међусекторског Заједничког тела које води Министарство здравља спроводи ратификован међународни уговор о Протоколу о води и здрављу од 2013. године, чији је циљ заштита здравља људи путем превенције, сузбијања и смањивања обољења повезаних са водом, а кроз унапређење управљања водом и кроз заштиту водених екосистема.

Бројне заједничке активности, међуресорно повезивање и сарадња министарстава надлежних за здравље, животну средину, водопривреду, инфраструктуру и просвету, у Заједничком телу за имплементацију Протокола о води и здрављу, резултирале су постављањем Националних циљева и циљаних датума. У спровођењу Програма имплементације Протокола о води и здрављу, Србија заједно са Немачком води програмску област која се односи на мале водоводне системе у сеоским срединама, фокусирајући се и на аспект неједнакости у приступу безбедној води и санитацији у односу на географске карактеристике (село–град).

Запажен напор и напредак у остваривању постављених циљева, који је и међународно препознат, резултирао је председавањем Републике Србије Бироом овог протокола од 2017. до 2019. године. Завршетак трогодишњег председавања обележен је Међународном конференцијом земаља потписница овог међународног споразума од 19. до 21. новембра ове године у Београду.

Од ратификације, укључујући и период председавања Бироом протокола, Србија је спровела неколико систематских анализа и процена водоснабдевања, санитације и хигијене са посебним акцентом на руралну средину и вулнерабилне групе као што  је популација деце у основним школама.

Наиме, спроведене су:

1. Брза процена здравствене исправности воде за пиће и санитарно-хигијенских услова у малим водоводним системима у руралним срединама према методологији и уз подршку UNECE/СЗО-а и мреже института за јавно здравље. Ова студија је омогућила бржи увид у здравствену исправност воде за пиће из тзв. малих (сеоских) водоводних система и индивидулних водних објеката (бунара и извора), као и бржу процену санитарних ризика, попунила недостатке у подацима и информисала креирање политика и мера за њено унапређење.

 
2. Систематска анализа и процена водоснабдевања, санитације и хигијене у руралним школама у два региона уз подршку италијанске Владе и Министарства за заштиту животне средине.

3. Самопроцена подједнаког приступа водоснабдевању и санитације у два региона уз подршку UNECE.

4. Систематска анализа водоснабдевања, санитације и хигијене у здравственим установама на нивоу целе земље.

Спровођење оваквих студија има вишеструке користи и доприноси, између осталог, напорима за достизање универзалне доступности воде за пиће за све и на сваком месту.
Захваљујући овим спроведеним анализама и њиховим резултатима уследили су даљи кораци на унапређењу ситуације као што су увођење планова за обезбеђивање здравствено исправне воде за пиће у управљању водоводним системима у нацрт регулативе, унапређење надзора над водоснабдевањем, санитацијом и хигијеном у школама и здравственим установама.

Све наведено веома доприноси достизању циљева одрживог развоја 3, 4 и 6 и показује да је Протокол о води и здрављу добар инструмент за постизање напретка у овој области. Све до сада спроведене активности, анализе, предузете мере у сагласности су, допуњују се и подаци се користе у процесу приступања Европској унији.

Комплексност деловања је таква да је неопходна сарадња са другим секторима, који деле надлежност у овој области, а посебно када је у питању снабдевање становништва здравствено исправном водом за пиће. Као пример интерсекторског повезивања и активног деловања свих релевантних институција и организација је већ поменуто Заједничко тело за спровођење UNECE/СЗО Протокола о води и здрављу, формирано 2013. године са оствареним видљивим резултатима.

У циљу постизања и одржавања постављених и усвојених циљева Протокола о води и здрављу, а ради високог нивоа заштите од обољења која су повезана са водом, неопходно је наставити сарадњу између министарстава и институција надлежних за послове здравља, водопривреде и животне средине. Такође, повећати активности на локалном нивоу, које би допринеле подизању свести сваког појединца како о потреби заштите изворишта воде и животне средине у целини тако и у смислу стицања хигијенских навика и заштите здравља.